- Претражили смо,
укључујући све чланове, симпатизере и стручњаке филологе који су нам помогли,
неколико речника српског језика да бисмо пронашли израз којим се „прва дама”
ваљевског парламента послужила на седници Скупштине града од 13. фебруара.
Нисмо га нашли ни у најугледнијем, речнику Матице српске. Истина, овај речник је
из 2011. године, па је могуће да неки СНС стручњаци већ раде на ревизији и
освежавању речника Матице новим изразима који постају популарни у извесним
круговима.
Кажу нам да се израз који без пардона користи Снежана Ракић, председница Скупштине града Ваљева, може наћи само у постојећим речницима скаредних речи нашег језика. Истине ради, проверавали нисмо, завирили смо само у Википедију која га сврстава у вулгарности.
Толико о томе. Гест Снежане Ракић је само ситан детаљ у сада већ јасној слици нервозе која се запажа међу перјаницама ваљевских напредњака. Постоји много разлога за такву нервозу, Локални фронт већ доста дуго упозорава на значај резултата последњих избора у Ваљеву. Недавно су на видело изашла и истраживања саме Српске напредне странке која откривају да она најлошије стоји у Ваљеву и Чачку.
Ових дана сазнајемо да је, с разлогом незадовољни председник СНС-а, спреман да добар део СНС кадрова пусти низ воду и замени их нестраначким личностима у неком „новом покрету”. Они који остану у влади ускоро ће морати да потписују неке веома непријатне документе и да, природно, преузму одговорност за то. Уосталом, то и јесте посао владе, а не посао председника државе.
Пред изборе 2020. нама је обећавано да се неће понављати гвозденовићевско понашање у Карађорђевој. Након избора за градоначелника је изабран млад човек који није био члан ниједне странке. Ова идилична слика, чему сведочимо, није дуго потрајала. За то се, поред осталих, побринула и Снежана Ракић чији је главни посао у скупштинској сали да на све допуштене и недопуштене начине спречи да до грађана дођу и неки други тонови осим хорских хвалоспева једном од почасних грађана Ваљева и његовој, по свему судећи ускоро бившој, партији. Усуђујем се да кажем „партији у стечају”.
Као одборник, био сам у прилици да све ово много пута и на разне начине осетим на својој кожи. Оно кроз шта сада пролази наш одборник у Скупштини града Ваљева Жељко Трифуновић јасно показује да је нервоза у међувремену веома приметно порасла. Председница Скупштине је на последњој скупштинској седници додала последњу кап у већ пуну чашу и довела себе у прилику да је Захтев за њеним разрешењем једини частан и моралан чин. О начину на који је то могуће постићи говориће управо Жељко Трифуновић.
Жељко Трифуновић је говорио у наставку конференције: - Моја намера је да
пре почетка сутрашње седнице сваком од одборника појединачно, или преко шефа
одборничке групе, доставим писмену иницијативу за разрешење г-ђе Ракић са
функције председнице Скупштине. Процедура разрешења, по члану 38 Пословника из
децембра прошле године, иста је као и процедура избора председника, прописана
члановима 16 и 17 истог акта.
Аутори Пословника очевидно нису озбиљно размишљали о овој могућности, јер им је у последњем ставу члана 17 промакао детаљ да је за избор председника неопходна и писмена сагласност кандидата за ту функцију. Стриктним тумачењем ове одредбе могло би се отворити и питање писмене сагласности г-ђе Ракић за њено разрешење!
Шалу на страну, не очекујем да ће моја иницијатива добити потписе бар трећине укупног броја одборника, колико је потребно да би она као предлог доспела на дневни ред једне од наредних седница. Нас у Локалном фронту заправо више од свега занима реакција осталих одборника на аргументе наведене у образложењу које имате пред собом.
Од свега наведеног, за Локални фронт најтежа је грешка спуштање највишег законодавног тела града на ниво проточног бојлера за одлуке смишљене и сковане негде далеко од очију јавности. Скупштина је сада потпуно потчињена извршним органима, уместо да она контролише њих. Догодило се оно на шта смо упозоравали приликом јавне расправе о Статуту усвојеном у марту 2019, уз бројне амандмане које је Скупштини поднео наш Љуба Радовић: овлашћења градоначелника, као председника градске владе, постављена су толико широко да Скупштина, чак када би то и желела, не може ефикасно да контролише рад извршних органа. Ово је посебно важно када се поставља питање трошења средстава грађана, па, рецимо и рад градске буџетске инспекције којој је налогодавац градоначелник, онај кога би она, по природи ствари, такође морала да контролише код исплата из текуће буџетске резерве.
Јако је важно, дакле, вратити Скупштини углед и поштовање грађана, вратити јој све контролне функције прописане Законом, Статутом и Пословником. На том путу први мали корак јесте разрешење председнице која је својим чињењем и нечињењем урушила углед највишег тела локалне самоуправе.
Одборници Скупштине града, наравно, могу да је оставе на тој функцији до краја мандата.
Тиме ће упутити јасну поруку свим нашим суграђанима, зар не?
