Бирачки списак и друга чудеса

Јасминка Недељковић је започела конференцију:

Кренимо од сувих чињеница, од упадљивих трагова који се више не могу сакрити, јер се, као и увек, Локални фронт држи званично објављених докумената органа Републике Србије и градских органа.

Пред нама је најпре страница Министарства државне управе и локалне самоуправе која тврди да је у Граду Ваљеву на дан 23.октобра прошле године у бирачки списак било уписано 75 340 бирача. Градска управа је као информацију од јавног значаја доставила мало другачији одговор на исто питање: на дан 23.октобра била су уписана 3 бирача више, дакле 75 343.

Питање је поновљено у новембру и одговор Градске управе је брзо стигао: на дан 22.новембра, дакле тачно 30 дана касније, бирачки списак Града Ваљева садржао је 75 347 бирача, односно 4 бирача више него месец дана раније.

Документа на која се позивам имате у прилогу. Кога ово питање баш занима, може погледати и табелу са бројем бирача по бирачким местима, премда су неки подаци неупоредиви јер је до смањења броја бирачких места, са 118 на 103,  дошло после 23.октобра.

А онда је наш град задесила катастрофа невиђених размера. За свега 25 дана, између 22. новембра и 17. децембра, Ваљево је изгубило 474 пунолетна грађанина! Ову цифру показује страница Републичке комисије која нас извештава да је на дан изборног 17.децембра Ваљево имало само 74 873 бирача!

Убрзо после овог незаборавног дана родио се нови појам: „изборни туризам”. Дознали смо да су хиљаде и хиљаде грађана недељу провели у путу између неколико бирачких места, а незванични шампион је извесни господин Рикановић који је у бирачки списак био уписан на најмање десетак места широм Србије и Босне, понегде и са члановима своје породице!

Жељко Трифуновић:

Нама у Локалном фронту савршено је јасно да је пре наредних избора за одборнике Скупштине града неопходна суштинска ревизија бирачких спискова. Питање о нестанку 500 грађана  јавно је постављено највишим службеницима града у предворју сале у којој је одржана последња седница највишег органа локалне самоуправе.

И остало без икаквог одговора!

Да ли то неко сматра да судбина готово 500 Ваљеваца није питање од непосредног, од заједничког, од општег интереса?

Присиљен сам да се позовем на члан 2. Закона о локалној самоуправи:

„Локална самоуправа је право грађана да непосредно и преко слободно изабраних представника управљају јавним пословима од непосредног, заједничког и општег интереса за локално становништво, као и право и обавеза органа локалне самоуправе да, у складу са законом, планирају, уређују и управљају јавним пословима који су у њиховој надлежности и од интереса за локално становништво.”

Ако грађани Ваљева већ имају законско право да непосредно управљају јавним пословима од општег интереса, Пословник скупштине града им за то отвара могућност одредбама члана 74. који допушта формирање повремених радних тела Скупштине.

Размишљамо о радном телу чији посао би био потпуна ревизија бирачког списка у нашем граду. Група грађана „Локални фронт Ва-Слободни људи” испуњава услов из става 2 овог члана, јер има одборника у Скупштини града и може предлагати кандидате за чланове оваквог радног тела. На том путу постоји препрека коју је за сада немогуће заобићи: предлог решења о образовању оваквог радног тела утврђује  нико други до председница Скупштине, г-ђа Ракић, која ја на једној од последњих седница изјавила како њу не занимају предлози Локалног фронта и тиме драстично нарушила Етички кодекс понашања функционера локалне самоуправе. Узгред, г-ђа Ракић је (да не употребим неку тежу реч) погазила и Пословник који у члану 167 гарантује право одборника да подноси предлоге и поставља питања.

Шта би био делокруг оваквог радног тела?  Први корак је да се одреди узорак од пет бирачких места у граду са којих је нестао највећи број грађана, што је лако урадити поређењем броја бирача од 22.новембра и 17.децембра. Одабрали смо места где је смањење броја било највеће: за 22, за 19, на два места по 18 и на једном месту 17, што је укупно 94 особе. Сада имамо и податак о броју бирача који су се на ова места вратили у списак до 18.јануара.

Простим поређењем спискова од наведена три датума релативно лако је доћи и до имена и адреса Ваљеваца којих су одлазили и враћали се у бирачки списак. Строго поштујући прописе о заштити података о личности радно тело ће им упутити писмени позив да објасне уочене промене свог пребивалишту.

Љубомир Радовић: Тешко нам је  да поверујемо да се три стотине наших суграђана у року од месец дана тек тако прошетало до неког другог пребивалишта и натраг. Уколико они објасне да су то учинили са оправданим разлогом, или да нису гласали у свом новом пребивалишту, радно тело ће то констатовати у свом извештају Скупштини града и јавности.

У супротном случају, радно тело би наставило свој посао обрадом следећег узорка са градских бирачких места. Такав налаз био би, верујемо, и добар основ за подношење кривичних пријава за НН лица због манипулације бирачким телом на дан 17.децембра.

Шта је, најзад, поента нашег покушаја: пре свега упозорење јавности да бирачка места више нису  једина места где се у Србији могу покрасти избори. Видели смо драстичне примере изборног „туризма”, посебно у Београду. Предлог Локалног фронта је заправо да се до дана избора за одборнике Скупштине града утврди стварни број бирача у Ваљеву.

Не верујемо, наравно, да ће овакав предлог бити  прихваћен. Зато, увек нам остаје онај тежи, али и занимљивији начин: да са својим пријатељима кренемо у обилазак града, од куће до куће и од стана до стана.

Када смо код тога, да разбијемо и фаму о ваљевској опозицији која се у неким медијима намеће још од 18.децембра. Просто поређење броја гласова на парламентарним изборима од 2022. и 2023. године, показује да је групација „Србија против насиља” у две колоне 2022. године добила укупно 10 221 глас, а 17. децембра на једној листи 13 046,  односно скоро 3 хиљаде гласова више.

Ових 13 хиљада и нешто гласова било је 27,73%, што је далеко изнад просека Србије од 23,66%. Бољи резултати забележени су једино у великим београдским општинама, у Новом Саду, нишким општинама Медијана и Пантелеј. Нешто бољи резултат од Ваљева забележили су још Ужице са 29,45% и Панчево са 27,99%. Примера ради, у Шапцу је проценат листе „Србија против насиља” био 24,85, у Крагујевцу тачно 27%, у Чачку 24,43, Краљеву 22,33, Пожаревцу 23,42 и тако даље.

Узгред, отвара се једно занимљиво питање: зашто је опозиција најбоље резултате, често и убедљиве победе, остварила у Београду, Новом Саду и Нишу, градовима који одавно имају и аутопутеве и гасоводе? 

Резултат од 17. децембра даје нам право да се надамо и бољем исходу наредних избора у нашем граду. Охрабрује нас, пре свега, и чињеница да је платформа Локалног фронта са радним називом „Ваљево и тачка” прихваћена од доброг дела опозиционе јавности града. Радићемо на њеном усавршавању са свима који могу и желе да нам у томе помогну.