ЗЕЛЕНИ ДОГОВОР ЗА ВАЉЕВО

Прво: Нови, реалан План квалитета ваздуха, усаглашен са Програмом заштите ваздуха у Србији и Акционим планом који препознаје наш проблем и предвиђа значајна средства. Да би се ова средства искористила, неопходно је најпре променити однос градске управе према овом проблему.

Друго: Не симболичне, већ озбиљне суме у градском буџету за решавање аерозагађења. Добићемо их преносом са других програма у програм заштите животне средине и преносом средстава унутар овог програма на пројекте смањења загађења ваздуха. Нове приходе донеће увођење накнаде за ванредни превоз и стриктном применом принципа „загађивач плаћа”. Зато ћемо саставити локални регистар стварних загађивача уместо садашње карикатуре тог документа.

Треће: Град мора трагати и за другим решењима: уколико креирамо добре програме, Ваљево ће имати приступ и до веома повољних, „зелених” кредита. Још једно проверено средство: уколико се грађани сагласе, може се расписати и самодопринос ради дугорочног решавања проблема свих врста загађења Ваљева.

Четврто: У Ваљеву је идентификован појединачно највећи загађивач ваздуха: стара енергана ХК „Крушик” сагоревањем 50 до 70 тона колубарског лигнита дневно кроз димњак избацује 20-35% укупне количине честица ПМ2,5 и ПМ10. Град Ваљево јесте власник скоро четвртине акцијског капитала „Крушика”, али плашљиви градски службеници не смеју да искористе управљачка права која им по закону припадају. Будући представници града у скупштини акционара „Крушика” најпре ће питати шта се чини да се енергана замени постројењем које неће тровати запослене у „Крушику” и све грађане Ваљева. Друго питање могло би бити да ли се поједини погони могу прикључити на већ постојећу градску топлану што би директно смањило количину лигнита која се сагорева сваког дана. Постоји и трећа, непопуларна, могућност: да у складу са законом надлежна инспекција Министарства одбране затвори објект који изнад опасних граница загађује околину.

Пето: Стратешка процена утицаја просторног плана Републике до 2035. године открива да се Ваљево налази у подручју загађене и деградиране животне средине, а Дивчибаре у зони угрожене животне средине! Ваљево мора наћи начин да обузда апетите „инвеститора” који граде објекте за смештај хиљада и хиљада гостију пре него што је решен проблем отпадниx вода из канализације. Река Градац нападнута је са свих страна, Пећина такође. О потенцијалима Петничке пећине више се и не говори, а бачени су милиони за њено тобожње уређење. Бранковина је угрожена, као и подручја сеоских насеља у близини града. Иако надлежни у органима града мудро ћуте, не могу се сакрити припреме за нови фронтални напад на нашу околину. Индиректно, то признаје и Стратешка процена утицаја Просторног плана Републике на животну средину: на 12.страни овог документа најављује се „за Србију економски најзначајнија експлоатација литијума, јадарита и бората…”

Шесто: Нашим младим суграђанима ћемо отворити врата до радних места у привредним гранама будућности: кроз заокрет ка зеленој економији, заокрет ка унапређењу циркуларне, кружне, економије у којој се штеде необновљиви ресурси, а шири спектар обновљивих ресурса. Инвеститора ће бити и даље, али не оних који долазе због јефтине радне снаге и зато што могу некажњено да загађују околину. Долазиће инвеститори у областима рециклаже, обновљивих извора енергије, у области енергетске ефикасности, у складу са новим светским енергетским и климатским стратегијама. Уместо поклонима, Ваљево ће их привлачити тако што ће широм отворити врата младим и стручним људима: без чланских карата, али са новим знањима о појмовима као што су управљање отпадом, циркуларна економија, зелене јавне набавке.

Седмо: Када једном буду затворена врата корупцији на највишим местима у Србији, када коначно почне да се спроводи и ваљевски антикорупцијски план, ишчезнуће и моћ заснована на трговини утицајем и „уграђивању” у све крупне јавне подухвате.

Осмо: Ваљеву, и Србији, потребна је децентрализација. Не само политичка, већ и фискална, у којој ће већи део остварених пореских прихода остајати тамо где су створени, да би о њиховом трошењу одлучивали исти људи који су их створили. На тај начин и развојни приоритети, од врха до дна, биће утврђивани у отвореним демократским процесима, у дијалогу с грађанима. Биће то прилика и за подстицање економске демократије, елиминисање прекарних облика рада, прилика да преговарачка моћ запослених буде подржана бољим законима у области радних односа и бољим, слободнијим, синдикалним организовањем.

Девето: Основ за нове политике у пољопривреди пронаћи ћемо у осетном повећању аграрног буџета, са ослонцем на доступна средства Европске уније. Пољопривреда и политика увоза не смеју бити средства за куповину социјалног мира, цене основних производа пре свега морају задовољити произвођаче. Србија неће остати на зачељу Европе са свега 3% површина које се наводњавају. Ваљевцима нудимо све што нуди и Зелени договор за Србију: субвенције од 200 евра по хектару, средства за наводњавање где год је оно потребно, неповратну половину средстава за све инвестиције у пољопривреду, кредите пољопривредницима са каматом од 1%.

Десето: Србија и Ваљево у њој морају оздравити: најпре од свих стварних болести модерног времена, потом и од оне најтеже болести: пасивности грађана и чекања да њихове проблеме решава неко други. Оно прво постићи ћемо смањивањем неједнакости у приступу услугама здравства. Немамо ништа против елитних клиника за грађане дубљих џепова; оно што ћемо изградити јесте приоритет у превенцији физичких и менталних обољења. Зато што хоћемо да примарна здравствена заштита и изабрани лекар постану стубови здравственог система.Да бисмо тај циљ остварили створићемо услове који ће лекаре и све раднике у здравству стимулисати да остану у Србији, уместо да ухљебље траже по свету.

Једанаесто: Да би грађани Ваљева и Србије успешно водили свој град и државу морају остати у додиру са савременим сазнањима и бити спремни да у отвореном дијалогу, поштујући и другачија мишљења, траже рационалне начине за решавање проблема које поставља, и тек ће постављати, прва половина 21.века. Образовни систем у Србији мора бити подигнут на виши степен квалитета, улагањем најмање 7% буџета годишње. Основно и средње образовање биће бесплатно и свима доступно. Високошколско образовање мора бити враћено на академски ниво који ће заслуживати поштовање. Посао просветних инспекција биће и строга контрола свих издатих диплома, универзитети ће много опрезније него до сада оцењивати научне радове и дисертације како би квалитет коначно заменио инфлацију лако зарађених титула. Свима који то желе отворићемо могућности за целоживотно учење.

Дванаесто: Нови квалитет живота отвориће простор за ширење опште културе која ће заменити постојећу субкултуру подређену, сасвим свесно и намерно, најнижим укусима. Слобода уметничког изражавање постаће и остати неприкосновена. У стотинама сада празних и напуштених објеката простор ће добити млади ствараоци, средства ће створити улагања у културу која ће достићи вредност од 2% будућег буџета Србије.

И НА КРАЈУ…

Ово, у ствари, није крај. Речи које сте читали само су први степеник до новог почетка за наш град. И за Србију ослобођену једноумља.

Покушали смо да поставимо први степеник. Још нисмо сигурни да ли ће бити чврст, да ли ће постати ослонац за следећи корак навише. Зато очекујемо, и молимо, савете и помоћ од свих Ваљеваца, оних који данас живе у нашем граду и оних који су га због нечега напустили, али не и заборавили.

Најзад, зашто ово не би био први степеник и за младе и образоване који ће једног дана доћи да живе у здравијем, зеленијем и лепшем Ваљеву?

Ваљево, јануар 2022. ЛОКАЛНИ ФРОНТ ВАЉЕВО