Изборник Затворити

О стању амбијенталних целина у Ваљеву

Олга Петровић:

Ваљево се последњих година у Србији препознаје као значајан културни и туристички центар и незаобилазно је одредиште бројних екскурзија и излетника поготово из Војводине и Београда. Подаци говоре да Бранковину годишње посети 30 хиљада посетилаца (оних који купе карте за поставку), а далеко је већи број оних који просто уживају и самом дворишном амбијенту, црквеној порти или посете гроб Десанке Максимовић. Народни музеј годишње прода 20 хиљада улазница, током Тешњарских вечери у град се слије хиљаде људи, а ваљевске светиње привлаче све више поклоника верског туризма. Посебно место заузима Модерна галерија чије су изложбе прворазредни културни догађаји са одјеком у централним медијима. Када се томе додају Џез фестивал, Фестивал флауте, Абро-фест, Златни опанак, Вакуум, Дани стрипа, јасно се уочава да је култура озбиљан локлални ресурс нашег града. Ми сматрамо да је то област која у свим својим сегментима може и мора озбиљније да се осмишљава, креира и развија, јер дугорочно гледано, доприноси унапређењу живота у Ваљеву, пре свега њеном туристичком, односно тржишном валоризацијом. Све што је до сада квалитетно урађено, догодило се превасходно захваљујући доброј вољи и ентузијазму савесних и креативних појединаца, који су уз доста муке, неког у власти убедили да за одређене програме треба одрешити градску кесу. Супротно томе, из буџета се великодушно организују концерти естрадних особа блиских појединим партијама на власти са изговором да народ то жели. Били би занимљиво упоредити те износе и видети колико је забава привилегована у односу на све остало што се догађа у култури. А да би се на прави начин валоризовали културни ресурси, потребне су стручне институције, али и почетна улагања за која град мора да има слуха. Сматрамо да свака иницијатива треба да буде јавна, доступна оценама стручне јавности, да се за пројекте конкуруше, да се бирају најбољи и да се потом одговорно реализују.

Иако је културно-историјски комплекс Бранковина међу најпосећенијим местима у Србији (село је било пионир у сеоском туризму пре скоро четири деценије), тамо још увек нема пристојног мотела, хостела, апартмана за издавање, па ни пристојног ресторана са јелима националне кухиње. Народни музеј и Библиотека су уложили труд да она оживи, али Бранковина је идеално место да се у њој, поред постојећих традиционалних манифестација, организују летњи курсеви српског језика за децу из дијаспоре, песнички сусрети, радионице креативног писања, ликовне колоније. У Торонту, где живи велики број Срба, постоји културни клуб који носи Десанкино име и које би такође требало анимирати. Све то у партнерству са мештанима Бранковине, који би у том концепту могли да нађу свој интерес и своје место у сарадњи са нашим еминентним институцијама.  Верујемо да би се улагања, која би могла да се обезбеде по пројектном систему, вишеструко исплатила. Ваљевски манастири су током викенда и у време празника препуни поклоника, али пут до Ћелија је такав да је свако размимоилажење возила опасно, а то је нешто што наша локална заједница – Град Ваљево — мора да реши, стручно и квалитетно.

На вишедеценијском чекању је и заштићено село Бебића Лука, које повремено посете планинари, а заиста је јединствено и заслужује пажњу пре него што се потпуно руинира. Добар пут је услов за било какву иницијативу, а верујемо да би оно било идеалан простор за колонију наиваца сликара и вајара, али и за презентацију некадашњег начина живота у руралном подручју. Не заборавимо, и Свети Стефан је некада био обично рибарско село!

Проверу времена није издржао ни концепт Тешњара, као старе градске чаршије, који је требало оживети по угледу на београдску Скадарлију, повратком старих заната и кафана у које чувају боемски дух минулог времена. У времену садашњем, више нема ни грнчара, ни ткача, ни бојаџије, част бране по једна воскарска, пекарска и кораџијска радња. Нема пара да се обнови Конак кнеза Јовице, Грбовићев је срушен, већина локала је закатанчена, у њих се уселила влага и мемла, под теретом су дугова за воду и струју бивших закупаца. Првобитни концепт се показао као неодржив, нови није понуђен, грађане нико не укључује.

А Тешњар би могао да усели разне ликовне уметнике који би ту стварали током целе године и имали свој изложбени простор. Могао би да буде сцена за јавне наступе младих талената наше Музичке школе, фолклорне и певачке групе, простор за предавања и дружења. Своје место у Тешњару морају да добију и наши суграђани Роми који су одувек у њему били, али нису постали видљиви. Залажемо се да он чува успомену на своје знамените становнике, попут Слободана Ђукића, демократски изабраног градоначелника, Борислава Бору Вујића, хроничара старог Ваљева, популарног музичара Драгољуба и друге, који су оставили траг у животу града. Као кандидати за одборнике Групе грађана Локални фронт Ва – СЛОБОДНИ ЉУДИ, желимо да допринесемо концепту свеукупног развоја и урбаног уређења града који се неће мењати до непрепознатљивости. Желимо градску власт која неће журити да расрода све вредно што је остало из прошлости, попут Дома војске или касарне на Илиџи,  али која ће одржавати и Видрак и Спомен-парк на петом Пуку, чувајући  физиономију и душу града за будућност.

А како Тешњар сада виде његови становници, пренеће нам Боривоје Марковић, одборнички кандидат ГГ Локални фронт Ва – СЛОБОДНИ ЉУДИ,  који живи на ободу старе  чаршије.

 

Боривоје Марковић:

Станари Тешњара и дела Кнез Милошеве улице годинама имају проблема због гласне музике која долази из бројних кафића. Јачина музике није прилагођена простору у којем се налази. Наиме, ово су густо насељени делови града, где су многе куће, поготово у Тешњару доста трошне, а о звучној изолацији објеката нема ни говора. Град је, иначе, подељен на акустичке зоне, где Тешњар спада у најзаштићенију прву групу. Поред гласне музике,  велики проблем представља вандализам гостију тих локала. Честе су туче, уништавање имовине, разбијање излога, прозора, врата, као и физички напади на станаре. У неким од тих напада дошло је и до озбиљнијих повреда.

Све то је последица неспровођења закона од стране органа реда, као и нечињење инспекцијских и др. служби.

У последњих десетак година станари су писали бројне петиције и слали их у Градску управу. Резултат тих петиција је веома скроман, са минималним учинцима. Слати су бројни дописи и притужбе, организоване су и конференције за новинаре, али је све то прошло без конкретних резултата.

На крају су  станари ове две улице основали удружење грађана, које би их  убудуће заступало. Нажалост, ни то није довело до значајнијег помака. Представници станара су се укључили у рад радне групе, која је основана на иницијативу градоначелника Слободана Гвозденовића. Иако су поднели конкретне предлоге о изменама  и допунама Одлука о радном времену и Заштити од буке у животној средини, помака није било. Дошло је до очигледне опструкције од стране представника града, тако да су, без и једне званично одржане седнице, били принуђени да напусте радну групу.

Више пута годишње врши се мерење буке од стране овлашћених агенција, на више локација у граду. Сваки пут је утврђено да је дошло до драстичног прекорачења дозвољеног нивоа буке, како у дневним, тако и у вечерњим и ноћним сатима, и то највише на простору Тешњара.

Проблем Кнез Милошеве, односно БИД зоне, јесте присуство ноћних клубова, који такође емитују недозвољену буку.

Оно што станари једне и друге улице траже, јесте поштовање Закона о јавном реду и миру. Једини начин да се то спроведе у Тешњару је укидање музике са електронских озвучења, због немогућности адекватне звучне изолације објеката, као и постојања летњих башти. Други начин јесте уградња лимитатора, али само под условом да они заиста могу буку свести на законски дозвољене нивое. У Тешњару је тај ниво 40 децибела ноћу и 50 децибела дању.

Од Полицијске управе су тражили увођење позорника, који би реаговао на сваки вид ремећења јавног реда и мира.

Нико није против рада угоститељских објеката, већ против кршења Уставних и Законских права грађана Тешњара, улице Кнеза Милоша и других улица у том делу града. Уставно право грађана је право на несметан ноћни одмор и заштита од буке и вандализма сваке врсте. Уз прилагођен рад угоститеља у односу на густо насељену градску амбијенталну целину, сви би били задовољни. Станари,  угоститељи, а и сами гости тих објеката.

 

Драган Васиљевић, дипломирани архитекта:

Амбијентални склад Ваљева несумњиво је нарушен, али упркос чињеници да постоји много људи који добронамерно указују на проблеме ове врсте, мало је конкретних потеза који би ублажили негативне ефекте архитектонског, урбанистичког и комуналног (не)чињења у нашем граду. Са друге стране, постоји, нажалост, мањина која је главни узрочник већине негативних појава из поменутог домена, углавном услед сопственог немара.

Иако се декларативно сви разумеју у питања архитектуре и урбанизма, што је појава карактеристична не само за наше просторе, чињеница је да инвестициони урбанизам влада светом. Упркос постојању претходних правила која за циљ имају спречавање неконтролисане градње, овде она не постоје или се не примењују. Људи задужени да одлучују о градњи доносе непромишљене одлуке, по систему „срушити једно, како бисмо градили друго“. Насупрот неким прошлим временима, у којима је настала већина архитектонских и амбијенталних целина којима се овај град и дање поноси, данас се у главним, регулационим улицама града, крајње неплански, гради или је изграђено много стамбених целина које умногоме отежавају живот свим грађанима.

Смисао нашег обраћања лежи у томе да желимо да промовишемо другачији принцип рада у овом домену. Потребни су јавно планирање, транспарентност одлучивања, јасно полагање рачуна о трошењу новца који се инвестира у ову и овакву градњу. Мора се спречити непланско и бахато разбацивање новца. Пројекти, попут конкретног примера зграде „Напреда“, се започињу, новац одваја за њихово извршење, а људи укључени у цео посао, од наручиоца до конкретног извођача одуговлаче, повлаче се и волшебно нестају, остављајући недовршене пројекте да зјапе празни и у јадном стању. Још један такав пример је и зграда железничке станице, за коју је срамотним ребалансом буџета одвојен новац, а да се не поштује грађевинска процедура у којој без поштовања основних правила, само „декоративно“, неки радници наводно нешто раде. Људи који су о томе одлучивали и спроводили одлуке града, а без резултата, не трпе никакве последице. Да ли ће неко и некад одговарати за јаловост својих поступака?

Желимо, волели бисмо и тражимо да све оно о чему активисти Локалног фронта Ва причају и деле са медијима и јавношћу, добије на масовности. Желимо да нас буде стотину који ће постављати иста питања и тражити конкретне одговоре. Желимо да у скупштини града буде одборника ГГ Локални фронт Ва – СЛОБОДНИ ЉУДИ и других удружења којима је циљ истинска одбрана интереса грађана Ваљева, а који ће у демократском амбијенту градског парламента постављати стално изнова питања која за циљ имају решавање конкретних питања, а не једнопартијско и поклоничко „подизање руке“ као начин легитимизације одлучивања неколико људи или интересних група. Ћутање није опција. Локални фронт Ва и друге организације морају бити коректив градске власти и регулатор питања од општег значаја у граду ове величине. Питања која постављамо, која постављају грађани Ваљева, морају добити одговоре.